Od svih mineralnih hraniva, AZOT ima najvažniju ulogu u povećanju prinosa strnih žita. AZOT
je osnovni elemenat u građi aminokiselina i belančevina i indirektno učestvuje u procesima
fotosinteze. On takođe veoma značajno utiče i na usvajanje drugih hranljivih elemenata.
Izbalansirana i optimalna količina, kao i blagovremena i izbalansirana ishrana AZOTOM
posebno je važna u periodu formiranja klasa. Nekontrolisana primena azota „napamet“,
odokativnom metodom, može dovesti do simptoma nedostatka kao i simptoma viška azota u
biljkama.
Simptomi nedostatka AZOTA jasno se uočavaju na biljkama.
- Sitniji, uži i uspravniji listovi
- Boja lišca i cele biljke je zeleno-žuta ili žuto-zelena u zavisnosti od nedostatka
- Biljke su niže u porastu
- Slabije je bokorenje
- Korenov sistem se jače izdužuje, ali slabije grana
- Stvorena organska materija troši se više na razvoj korena, a rezerve biljke su manje
- Klas, klip, metlica, grozd, krtola i zadebljali koren slabije su razvijeni
- Prinos je manji
Sa druge strane i siptomi suviška AZOTA su takođe vrlo vidljivi na gajenim biljakama. - Cela biljka je tamno zelene boje
- Listovi su bujni
- Neracionalna je potrošnja vode, naročito putem transpiracije
- Kod žita je intenzivnije bokorenje
- Ćelijski zidovi su tanji, a ćelije izduženije
- Smanjena je otpornost stabla na poleganje, bolesti i štetočine
- Velika je osetljivost biljaka na stresne uslove
- Slabije je razvijen korenov sistem biljaka
- Smanjen je prinos galenih biljaka
Količina azota u zemljištu vrlo je promenljiva, a zavisi od plodnosti zemljišta, količine zaoranih
žetvenih ostataka i sadržaja organske materije u zemljištu, preduseva i njegovog prinosa i
đubrenja azotom, osnovnog đubrenja i klimatskih faktora, što znači da je specifična za svaku
parcelu.
Ona takođe zavisi od tipa zemljišta, načina njegovog iskorišćavanja (sistema obrade),
temperature, vlažnosti i sadržaja vode u zemljištu.
Maksimalna mineralizacija u našim uslovima je krajem maja ili početkom juna, u zavisnosti od
vremenskih uslova.
Tokom leta, usled nedovoljne vlažnosti i visokih temperatura mikrobiološka aktivnost se
smanjuje, da bi u septembru postigla drugi (niži) maksimum.
Poljoprivredni proizvođačI treba da urade analizu zemljišta za potrebe N-min metode.
Prilikom izrade preporuke za primenu AZOTNIH đubriva potrebno je uzeti u obzir i
razvijenost useva.
Korekcije u prihrani sa AZOTOM treba prilagoditi i sorti. Razlike između sorti treba poštovati.
Zanemarivanje razlika može prouzrokovati gubitke u prinosu i u kvalitetu zrna.
Važan korektivni faktor je i gustina useva. Svaka sorta ima svoju optimalnu gustinu, odnosno
specifičan odnos između tri glavne komponente prinosa: broja klasova po m2, broja zrna u klasu
i mase 1000 zrna.
Gušće useve (preko 500 biljaka po m2, tj. više od 60 biljaka na jedan dužni m) treba prihraniti sa
10-15% manje AZOTA.
Kod ređih useva, ispod 400 biljaka, doza AZOTA se može za isti % uvećati.
Kod pregustih useva (preko 600 biljaka po m2), mogu se primeniti regulatori rasta u fazama pri
kraju bokorenja. Tako će se biljke osigurati od ranog poleganja, jer ovi preparati skraćuju donje
internodije.
